Kroz istoriju visokog obrazovanja, praktična nastava je bila važan činilac obrazovnog sistema i kao takva bila definisana kroz različite oblike programa i propisa. Kako je sistem praktične nastave direktno vezan za privredne i ekoomske činioce u zemlji, početkom devedesetih, kada je došlo do ekonomskog kraha i zaustavljanja industrije, nije više bilo moguće na adekvatan način sprovoditi praksu jer nije bilo dovoljno kapaciteta da bi se ispunila očekivanja studenata.

Sistem praktične nastave, od tada pa sve do danas nije doživeo reorganizaciju niti je definisana metodologija kako i na koji način i u kolikom obimu praksa treba da izgleda i na koji način može da se stekne.

Primera radi, studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, njih oko 10 000, u svojim studijskim programima imaju obavezu da odrade praktičnu nastavu od 15 radnih dana u toku osnovnih i 30 radnih dana u toku master studija. Iako predstavljaju pozitivan primer, i dalje je egzistentan problem bio gde i kao naći praksu kao i dokumentacija na osnovu koje se stupa u proceduru za dobijanje praktične nastve. Upravo analizirajući ovaj sistem sprovedena je anketa među samim studentima (500 ispitanika) gde su dobijeni sledeći rezultati (97% smatra da praksa mora biti ohbavezan deo studijskog programa, 93,4% smatra da ne postoji jasan sistem procedure za dobijanje praktične nastave, 76% smatra da je nemoguće naći adekvatnu praksu u srbiji....). Svi dobijeni razultati ukazuju na nedvosmislenu potrebu za praksom kao i jasno definisanim pravilima i pomoći u pronalaženju iste.

Pozitivan signal da i država pokušava da radi na ovom polju jeste i izjava Ministra ekonomije i regionalnog razvoja u dnevnim novinama 24časa od 05. juna  2009. gde se preporučuje svim fakultetima u srbiji da uvedu praksu kao obaveznu u svojim studijskim programima kao i da bi država trebala da stimuliše kompanije radi stvaranja uslova za sprovođenje prakse. Potrebno je i napomenuti da se u Srbiji niko na adekvatan način ne bavi problemom prakse u Srbiji.

Potreba studenata za praksom je izuzetno velika i s tim u vezi ovaj projekat bi trebao da predstavlja model kako pokrenuti sistem i kako na najbrži i najjednostavniji način napraviti čvrste i stabilne relacije između kompanija i fakulteta odnosno studenata.